 |
|
SOJA:
Od
soje se može napraviti mleko, tofu
- sir, soja sos i miso, kao i brojne
druge visokovredne namirnice koje
sve više svojim kvalitetom i nutritivnom
vrednošću postaju nezamenljivi deo
zdrave i dobro osmišljene ishrane.
Sojino ulje se upotrebljava za pripremu
salata, testa, margarina, a sojino
brašno je danas nezamenljiv sastojak
hleba, keksa, testenina, dečije i
dijetalne hrane, raznih sosova, majoneza,
pašteta i hrane za dijabetičare.
|
|
|
|
| Zrno
soje sadrži 35 - 55% belancevina, 17 - 23% ulja, sve
za život potrebne vitamine: A, B, C, D, biotin, anozit
i vitamin E. U hemijskom sastavu soje nema holesterola,
nema gotovo ni jedne od relativno nesvarljivih zasicenih
masti koje sadrži hrana životinjskog porekla. Kilogram
soje ima istu hranljivu vrednost kao 2kg teletine, 60
jaja, 8l kravljeg mleka ili 1,5 kg sira. |
 Postoji
beskrajan izbor jela koja se mogu pripremiti od soje - od
odrezaka do kolaca. Od soje se može napraviti mleko (a od
njega i tofu - sir od soje), zatim soja sos i miso. Sojino
ulje se upotrebljava za pripremu salata, testa, margarina,
a sojino brašno je danas nezamenljiv sastojak hleba, keksa,
testenina, decije i dijetalne hrane, sladoleda, cokolade,
raznih sosova, majoneza, pašteta i hrane za dijabeticare.
A sve više se upotrebljava i kao surogat crne kafe.
U preradivackoj industriji koristi se za proizvodnju lepkova,
boja, lakova, plasticnih masa, šperploca furnira, gume, linoleuma,
sintetickog benzina, sapuna, glicerina i insekticida. Soja
je dospela cak i do proizvoda visoke tehnologije - od kompjutera
do svemirskog broda, a vec neko vreme se koristi i u farmaceutskoj
industriji pa se smatra i medicinskom biljkom.
Sve je više onih koji govore o soji kao o hrani buducnosti
. To je od velike važnosti upravo sada kada je prehrambena
kriza dostigla takve razmere da na Zemlji svakih 30 sekundi
umre od gladi jedno ljudsko bice.
 Soja
je osnovna sirovinska kultura za proizvodnju belancevina biljnog
porekla, a posle nje slede kikiriki, pasulj, grašak itd. Soja
svojim kvalitetima nadilazi sve ostale kulture, jer osim što
svako zrno sadrži veliku kolicinu belancevina (od 35 - 55%),
ima najpovoljniji sastav i medusobni odnos esencijalnih amino-kiselina
od svih proteinskih kultura, pa se približava idealnom odnosu
albimina kod jajeta. To je vrlo znacajno pa se upotrebljava
indirektno ili direktno u ljudskoj ishrani. Indirektnim nacinom
sojine belancevine se transformišu preko stocne hrane i upotrebljavaju
kao belancevine životinjskog porekla (soja - sacma - stoka
- meso - ljudska hrana), dok je direktni nacin iskorišcavanja
sojinih biljnih belancevina moguce ostvariti manufakturnom
ili industrijskom preradom sojinog zrna direktno u gotove
proizvode za ljudsku ishranu ( sojino mleko, tofu-sojin sir
i široka paleta proizvoda na bazi tofua). Ovaj prvi nacin
više se primenjuje i kod nas i u svetu iako je iskorišcavanje
belancevina putem ishrane stoke, proizvodnje mesa i stocnih
proizvoda duži i mnogo skuplji put. Drugi nacin koji se postupno
uvodi imace pravu ulogu tek u godinama koje dolaze, iako kulturni
obicaji i tradicije svuda u svetu daju prednost odredenim
vrstama hrane stvarajuci otpor pri uvodenju novih. Iako u
nekim sredinama visok standard i blagostanje podstice i covekovu
želju za vecom kolicinom mesa i prozvodima s belancevinama
životinjskog porekla u svakodnevnoj ishrani, ipak sve više
ljudi je svesno - a na to upucuju i brojna medicinska istraživanja-
da bezmesna hrana sa malo zasicenih masnoca i bez holesterola
pridonosi boljem fizickom i mentalnom zdravlju.
Zato strucnjaci govoreci o potencijalnim izvorima hrane, tvrde
da hrane ima dovoljno za sve stanovnike Zemlje. Potrebno je
samo znati pravilno i pametno je rasporediti, i to što više
direktno u ishrani, kao što to cine narodi Dalekog istoka.
 Na
primer: apsurdno je da soju - kojom se narodi Istoka hrane
od davnina pripremajuci najcudesnija jela - SAD, koje su njen
najveci proizvodac, tek 15% upotrebljavaju u ljudskoj ishrani
i to samo 2% u direktnom obliku, a ostalih 13% u vidu industrijskih
preradevina. Ostalih 85% odlazi u uljare gde se složenim hemijskim
postupcima proizvodi rafinisano stono ulje, dok se nusproduktom
ekstrakcije ulja - sojinom sacmom ili pogacom koja ima 2,5
puta više belancevina nego govedi odrezak iste težine - hrani
stoka!
U tekstu korišćeni podaci iz knjige: " Ta čudesna soja",
izdavač: Katica Hinić, Beograd 1985.
|
|
GENETSKI
NE MODIFIKOVANA SOJA:
Na putu do proizvoda vrhunskog kvaliteta
i odgovarajuce nutritivne vrednosti
jedan od prvih i najvaznijih koraka
je upotreba pazljivo odabrane sirovine.
[tekst
>>>] |
|
|
|
|
 |
U
želji da Vam približimo
naše "zalogaje zdravlja", osmislili smo
i kreirali multimedijalni mini CD
sa receptima i načinima pripreme jela od soje.
O CD-u
>>> |
 |
|
|
Uvodna strana
